Potvrdjujući da sam u drugom stanju, opet, kilogrami su počeli da se lepe brzinom svetlosti. Prva pomisao mi je bila da ću biti kao slon, malo je falilo. Svi u okolini su govorili kako je druga trudnoća uvek „gora“ od prve………. i još što-šta.
Nije potrebno govoriti da sam kao i u trudnoći broj 1 pazila na svaki zalogaj ali ništa nije pomoglo, širila sam se ubrzano, beba je po 3-4 nedelje bila fizički naprednija. U šestom mesecu trudnoće, doktor me je poslao na test opterećenja glukozom pa je usledilo izračunavanje prosečne vrednosti glukoze u poslednja tri meseca, merenje glukoze u krvi 6 puta dnevno pre i posle svakog obroka. Beba je dobijala po kilogram i više po merenju jednom mesečno. Zazvonio je alarm za uzbunu i mene bacio na STROGU DIJETU. Doktor se plašio gestacijskog dijabetesa isto kao i ja.
Bila sam ljuta, besna i ko zna šta još, pozvala svoju koleginicu i počela sa strogim režimom koji je trajao 3 meseca.
Kako je taj režim izgledao? Pozdravila sam se sa svim mogućim pitama, kolačima, tortama, svom vrstom testenine i nisam jela svež hleb. Sama sam ga mesila i pekla a jela ga posle dva dana i to, jedno tanko parče.
Jelovnik se sastojao od mesa, ribe, sira i jaja, mnooooooooooogo povrća i voća. Minimum 3 litra vode, bila sam kao žaba.
I dalje je beba dobijala više od preporučenog. Pored sve hrane koju sam pojela u toku dana, beba je počela da gricka i mene (manjak proteina i albumina u krvi). Doktor je sugerisao još mesa a meni je bila muka,……… tanjile su mi se ruke, noge a stomak je bio sve veći i veći.
Pitate se kako sam odolela slatkom izazovu?! Ako sam ćerki pravila slatki doručak, rado sam “olizala” svoje prste koji su bili umazani pekmezom ili eurokremom. Ukoliko sam pravila kolač, onda sam gricnula samo mrvicu koja je ostala od sečenja. To su bili moji gresi.
Ugojila sam se 16 kg a beba džin se rodila sa 4,250kg i to 17 dana ranije.
