Kao i svi odrasli, rado se sećamo detinjstva gde je vladala bezbrižnost, naročito kod baka i deka. Pošto smo mi jedna veeeeeelika porodica, moji baka i deka pre dosta godina su imali prvo nas šestoro unučadi. Sada moj baćo ima nas dvanaestoro unučadi i šestoro praunučadi (i još jedno na putu).
Koliko vremena treba da se spremi doručak za terminatore, znala je dobro naša tetka (sat vremena seckanja šunke, paradajza i paprike uz uvek svež i mirišljav hleb). Kada tetka nije spremala doručak, radila je to baka uz našu pomoć. Najstariji od nas je trebalo da kupi hleb. Tada bi rekla: “Ako je vruć kupi šest, ako je hladan samo tri!”. “?????!!!!!!!!”, u našim očima se videla zbunjenost. “Ako je vruć, ješćemo mašćom kruva!”. Misterija rešena, uz naše veliko radovanje.
Tada je hleb to stvarno i bio, sam sebi dovoljan!
Na portalu NajboljaMamaNaSvetu pročitajete moj tekst o hlebu.
