Dolazi vreme slava, prava poslastica za sve velike gurmane.
Prva pomisao na predstojeće zimske praznike su masna pečenja, začinjena jela, sarme, punjene paprike, pihtije, ruska ili mimoza salata…………….. pa razni sitni kolači, suve pite, torte, baklave,…………rakije, vina,……….
Druga pomisao koja pada na pamet (možda) je da bi bilo dobro neponoviti prošlogodišnje preterivanje u jelu .
Rekla bih da smo izopačili reč gurman, gde se kod nas “pravim” ljubiteljem hrane smatra neko ko se prejeda (da ne upotrebim neku težu reč) od masne, jake i začinjene hrane i ko ispija hektolitre nekog alkoholnog pića.
Moje mišljenje na osnovu iskustva i dobijenih informacija je, da gurman uživa u hrani i piću, čini mi se da je akcenat bitniji na reči “uživanje”, nego na “hrana i piće”.
Kada neko “slatko jede” on jede polako i uživa u svakom zalogaju. Svi oni koji jedu brzinom svetlosti veliku količinu hrane, ne znaju šta su pojeli a još manje koliko su pojeli.
Za Francuze se zna da su veliki gurmani, kod njih ručak ili večera sa prijateljima traje i do četiri sata. Oni stavljaju akcenat na malim porcijama, uživanju u zalogajčićima i priči sa prijateljima.
Zapitajte se ko je veći gurman, onaj koji posle predjela već mora da otpusti malo kaiš na pantalonama ili onaj koji uživa i posle pojedenog deserta?
Čini mi se da smo zaboravili šta je cilj bilo kakvog okupljanja, rodjendana, Novih Godina, praznika ili bilo kojih drugih zgoda. DRUŽENJE!!!
Lepše ćemo se osećati kada sa svojim dragim osobama podelimo i skromnu trpezu, jer smo mi socijalna bića kojima je potrebno i druženje za opšte zdravlje.
Sve u svemu, nemojte zabranjivati sebi da uživanje u hrani tokom praznika koji slede, samo pridajte veći značaj na druženju sa prijateljima i familijom a manji hrani. Na taj način ćemo uspeti da se hranimo pravilnije i u vreme kada nas sa svih strana okružuju “jagnjići i prasići” i razni drugi slani i slatki delikatesi.
Non ut eadem vivo, sed ut vivam edo. = Ne živim da bih jeo, nego jedem da bih živeo.
