Šta je insulin?
Insulin je hormon koga proizvode beta ćelije pankreasa a njegovu proizvodnju izaziva prisustvo glukoze u krvi. Insulin koji se izluči posle obroka, otvara glukozi vrata telesnih ćelija, te tako ćelijama obezbedjuje potrebnu energiju. Glukoza iz krvi (sem one koja je po svome nivou normalno prisutna u krvi) prvo odlazi do jetre, gde obezbedjuje njene potrebe i skladišti se kao rezerva u vidu glikogena. Drugi deo viška glukoze u krvi se prenosi u mišiće gde se takodje skladišti u obliku glikogena.
Pošto su jetra i mišići podmireni, preostali višak glukoze u krvi se skladišti u adipoznom (masnom) tkivu.
Šta je insulinska rezistencija?
Ishrana bogata višestruko preradjenim ugljenim hidratima i brzom hranom a pri tome smanjena fizička aktivnost, dovode do stvaranja velike količine glukoze u krvi. Kao odgovor, aktivnost pankreasa i njegova proizvodnja insulina se značajno povećavaju. U odredjenom momentu, ćelije “navikle” na visok nivo insulina u krvi (kao posledica visokog nivoa glukoze u krvi), počinju da se otvaraju manje za isti nivo insulina, dovodeći do povećane količine preostale glukoze u krvi.
Simptomi insulinske rezistencije
Osobe koje pate od insulinske rezistencije, najčešće nemaju jasne nagoveštaje koji ukazuju na poremećaj. Simptomi koji bi mogli da ukažu na insulinsku rezistenciju su :
- Lako gojenje, teško mršavljenje
- Umor i pospasnost (naročito po obroku)
- Policistični jajnici
- Nemogućnost začeća
Ukoliko se ne leči, insulinska rezistencija može da dovede do Dijabetesa tipa 2.
Šta činiti u slučaju insulinske rezistencije?
Na insulinsku rezistenciju se može uticati promenom životnih navika (ishrana, fizička aktivnost, kontrolni pregledi) i adekvatnom medikamentnom terapijom. Prvo smanjujemo potrebe za insulinom a potom dovodimo do povećanja osetljivosti ćelija na insulin. Drastično smanjenje slatkiša i grickalica, višestruko preradjenih proizvoda od žitarica i životinjskih masti kao i fizička aktivnost, igraju značajnu ulogu u borbi protiv insulinske rezistencije. Vežbanje pomaže ćelijama da iskoriste insulin. Preporučuju se 30 minuta dnevno a nekoliko puta nedeljno kardio vežbe koje podižu broj otkucaja srca i potrošnju kiseonika.
Najnovije vesti:
Nova istraživanja prominentnih naučnika nagoveštavaju da je “privremena insulinska rezistencija” kod zdravih ljudi moguća pojava i u slučaju prečestog ponavljanja tokom dužeg perioda, može da bude okidač za “onu pravu”. Ove tvrdnje koje zahtevaju dodatna ispitivanja, ukazuju da veća količina masti tokom obroka, privremeno “zapuši vrata” ćelije za odlazak glukoze iz krvi, pa ako je masni obrok završen obilnijim slatkišem, povećan nivo glukoze ostaje produženi vremenski period u krvi.
