Da li je opravdano izbaciti voće iz ishrane? Da li je voće zdravo ili možda ipak nije?

Činjenice koje svi treba da znamo u vezi voća:

• Bogato je nutritivnim materijama – kao što su vitamini, minerali, biljna vlakna i antioksidanti.
• Pomaže u borbi protiv gojaznosti – kada se u ishrani sokovi zamene celim voćem, neminovno dolazi do manjeg unosa kalorija.

Sok od pomorandže se dobija cedjenjem 2-3 komada voća, dok biljna vlakna bacate te zbog toga dolazi do brže apsorpcije glukoze i naglog skoka nivoa glukoze u krvi.
Kada se pojede cela pomorandža, unose se biljna vlakna te dolazi do kontrolisanog rasta nivoa glukoze u krvi.

• Smanjuje rizik od nastajanja bolesti – kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2 a sve zbog obilja nutritivnih materija.

Nedoumice u vezi voća koje nam zagorčavaju život:

Da li je voće bezbedno za osobe sa dijabetesom?

Voće neosporno sadrži šećer, ali i biljna vlakna i polifenole koji podstiču bolju kontrolu nivoa glukoze u krvi, što štiti od razvijanja dijabetesa tipa 2.

Da li je moguće pojesti previše voća?

Preterivanje sa bilo kojom vrstom namirnica nije dobro pa tako ni sa voćem. Ukoliko se unosi više voća od onoga što se potroši, neminovno nastaje problem.

Engleska poslovica glasi da je jedna jabuka dnevno dobra za zdravlje. Ako pojedete previše, nećete uneti više zdravlja nego samo više kalorija što može da predstavlja problem ukoliko tu ekstra energiju ne potrošite.

Jedna jabuka srednje veličine može da sadrži oko 95 kcal. Ako se pridržavate principa “umereno”, kalorije su u ovom slučaju zanemarive.

Koliko je voća optimalno u svakodnevnoj ishrani?

Nepostoji idealna preporuka za sve. Količina voća, kao i bilo koje druge namirnice zavisi od energetskih potreba pojedinca. Ne mogu istu količinu voća da uzimaju dve osobe koje imaju dijametralno različite vrste poslova.

Generalna preporuka za voće glasi 2 do 5 porcija dnevno (1 porcija = 80g).

Savet više

Ukoliko nemate neku vrstu intolerancije prema voću, ne postoji stvarni razlog da se plašite voća.

Voće je mnogo više od šećera i nikada se na njega ne može gledati istim očima kao na šećer koji se dodaje namirnicama.

Ako se pridržavate pravila umereno i raznovrsno, male su šanse za grešku.

If your gut bacteria balance is lost or immune system weaken, Candida goes into an overgrowth and Candidiasis is developed.

Usual triggers of Candidiasis are:

1. Antibiotics – Though they are known as terminators of pathogen bacteria which cause diseases, it also destroy some ‘’good’’ bacteria. That’s why the use of antibiotics should be restricted in scope, dosage and time. They should be also used in tandem with probiotics to save the gut bacterial balance, hence fend of Candida.
2. Food reach in multi refined products and sugars – organisms like Candida need carbon based compounds to obtain energy (glucose, fructose, sucrose) which is used for::

1. a) multiplication and cell wall formation
2. b) conversion into pathological, fungal form
3. c) biofilm formation (protect Candida from our immune system)

Današnja ishrana koja je puna višetruko preradjenih, rafinisanih proizvoda pogodi nekontrolisanom razmnožavanju Kandide.

1. Alcohol overconsumption – it could erode digestive system and lead to a gut bacteria imbalance and overgrowth of Candida which uses alcohol as a source of energy.
2. Contraceptive pills – estrogen they contain boost fungal overgrowth. Copper from contraceptive spirals has same affect.
3. Diabetes – those suffering from diabetes are more likely to suffer from Candida for      1.) high glucose level in blood stream and 2.) weaker immune system
4. Stress  – for: 1.) cortisol level increased by stress leads to an increased level of glucose in blood stream  and 2.) stress causes gut bacteria imbalance

All in all, protecting gut bacterial balance protects our immunity and vice versa.

Od izvanrednog značaja je na vreme uočiti takozvani predijabetes, ili prve promene i nepravilnosti u prometu i nivou insulina i glukoze.

Ustani i bori se protiv tihog ubice!

Svetski dan Dijabetesa

14.11.2018.

Dobar za zube i kosti – Zbog kombinacije kalcijuma, fosfora i magnezijuma ima izuzetan uticaj na zdravlje kostiju i zuba.

Stimuliše funkcije nervnog sistema – Bogat mineralima i vitaminima B grupe, pospešuje dobro zdravlje nervnog sistema i sprečava neurološke promene i oboljenja.

Kesten u ishrani dijabetičara – Zbog visokog sadržaja biljnih vlakana a time i sporije apsorpcije ugljenih hidrata, koristan je u ishrani dijabetičara.

Kesten sadrži sve esencijalne amino kiseline – Ovo je posebno značajno za osobe koje su na veganskoj ishrani, stare osobe i sportiste.

Brašno od kestena je namirnica bez glutena – Ovo ga čini idealnim u ishrani osoba sa celijakijom i osoba u različitoj meri osetljivih na gluten.

Kesten ima efekat kardio-štita – Time što sadrži dobre masnoće i obezbeđuje dobru proporciju omega 3 i 6 masnih kiselina, kesten štiti srce.

Dobar za crevni sistem i imunitet – Bogat biljnim vlaknima, omogućava dobar rad crevnog sistema, dobro stanje bakterijske flore, sprečava konstipaciju i poremećaje creva što sve zajedno blagotvorno deluje i na imunitet.

Dobar za osobe sa visokim krvnim pritiskom – Zbog niskog sadržaja natrijuma a visokog kalijuma, odličan je u ishrani osoba koje boluju od hipertenzije. Njegovo diuretično dejstvo, čini ga pogodnim za osobe kod kojih se zadržava voda u organizmu.

Kesten je dobar u borbi protiv anemije – sa visokim je sadržajem govožđa pa u kombinaciji sa nekim svežim voćem (zbog vitamina C) pomaže kod anemije i umora.

Birajte “dobre” nezasićene masti, ograničite unos zasićenih a naročito izbegavajte ili u najmanju ruku strogo kontrolišite unos “loših” trans masti.

Dobar izvor nezasićenih masti su: biljna ulja (maslinovo, suncokretovom sojino, kukuruzno), avokado, orašasto voće, semenke i riba.

Imajte na umu da su izvor “loših” masti svi proizvodi koji su višestruko preradjeni (mesne preradjevine, pekarski i konditorski proizvodi) ali i obroci koji se pripremaju prženjem i pohovanjem.

Studije se pokazale da ishrana namirnicama sa mononezasićenim masnim kiselinama pozitivno utiče na regulisanje nivoa holesterola u krvi, što umanjuje rizik od nastanka srčnih oboljenja.
Ove masne kiseline imaju uticaj i na nivo insulina i glukoze u krvi što je od značaja kod lečenja dijabetesa tipa 2.

Generalno, masti pružaju duži osećaj sitosti, umanjuju “napade” gladi i tako potpomažu kontrolu telesne težine.

Zdravlje svaki dan!

Insulin je hormon koga proizvode beta ćelije pankreasa a njegovu proizvodnju izaziva prisustvo glukoze u krvi. Insulin koji se izluči posle obroka, otvara glukozi vrata telesnih ćelija, te tako ćelijama obezbedjuje potrebnu energiju.  Glukoza iz krvi (sem one koja je po svome nivou normalno prisutna u krvi) prvo odlazi do jetre, gde obezbedjuje njene potrebe i skladišti se kao rezerva u vidu glikogena. Drugi deo viška glukoze u krvi se prenosi u mišiće gde se takodje skladišti u obliku glikogena.
Pošto su jetra i mišići podmireni, preostali višak glukoze u krvi se skladišti u adipoznom (masnom) tkivu.

Šta je insulinska rezistencija?

Ishrana bogata višestruko preradjenim ugljenim hidratima i brzom hranom  a pri tome smanjena fizička aktivnost, dovode do stvaranja velike količine glukoze u krvi. Kao odgovor, aktivnost  pankreasa i njegova proizvodnja insulina se značajno povećavaju. U odredjenom momentu, ćelije “navikle” na visok nivo insulina u krvi (kao posledica visokog nivoa glukoze u krvi), počinju da se otvaraju manje za isti nivo insulina, dovodeći do povećane količine preostale glukoze u krvi.

Simptomi insulinske rezistencije

Osobe koje pate od insulinske rezistencije, najčešće nemaju jasne nagoveštaje koji ukazuju na poremećaj. Simptomi koji bi mogli da ukažu na insulinsku rezistenciju su :

• Lako gojenje, teško mršavljenje
• Umor i pospasnost (naročito po obroku)
• Policistični jajnici
• Nemogućnost začeća

Ukoliko se ne leči, insulinska rezistencija može da dovede do Dijabetesa tipa 2.

Šta činiti u slučaju insulinske rezistencije?

Na insulinsku rezistenciju se može uticati promenom  životnih navika (ishrana, fizička aktivnost, kontrolni pregledi) i adekvatnom medikamentnom terapijom. Prvo smanjujemo potrebe za insulinom a potom  dovodimo do povećanja osetljivosti ćelija na insulin. Drastično smanjenje slatkiša i grickalica, višestruko preradjenih proizvoda od žitarica i životinjskih masti kao i fizička aktivnost, igraju značajnu ulogu u borbi protiv insulinske rezistencije. Vežbanje pomaže ćelijama da iskoriste insulin. Preporučuju se 30 minuta dnevno a nekoliko puta nedeljno kardio vežbe koje podižu broj otkucaja srca i potrošnju kiseonika.

Najnovije vesti:

Nova istraživanja prominentnih naučnika nagoveštavaju da je “privremena insulinska rezistencija” kod zdravih ljudi moguća pojava i u slučaju prečestog ponavljanja tokom dužeg perioda, može da bude okidač za “onu pravu”. Ove tvrdnje koje zahtevaju dodatna ispitivanja, ukazuju da veća količina masti tokom obroka, privremeno “zapuši vrata” ćelije za odlazak glukoze iz krvi, pa ako je masni obrok završen obilnijim slatkišem, povećan nivo glukoze ostaje produženi vremenski period u krvi.

Samo 30 minuta dnevno brzog hoda pozitivno će uticati na:

1. Mentalno zdravlje – jedan od važnijih uticaja hodanja je popravljanje raspoloženja. Prema Mayo klinici, hodanje potpomaže otklanjanje simptoma depresije i anksioznosti.
2. Smanjenje viška telesne težine
3. Smanjenje rizika od pojave pojedinih karcinoma – dve studije su pokazale da 3 sata hodanja nedeljno može da za 50% smanji stopu smrtnih slučajeva kod obolelih od karcinoma dojke ili creva.
4. Jačanje imunog sistema – hodanje najmanje 30 minuta dnevno povećava nivo ćelija u imunom sistemu.
5. Prevenciju od dijabetesa – aerobne vežbe pomažu organizmu da bolje iskoristi insulin, kao i kratke a brze šetnje posle obroka.
6. Kontrolu napada za slatkišima i napada za hranom tokom stresne situacije
7. Zdravlje kardiovaskularnog sistema – hodanje od minimum 20 minuta dnevno može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za 30%.
8. Motoriku kod starih ljudi – oni koji su fizički aktivni u mladjim danima imaju značajno bolju fizičku pokretljivost u starom dobu.

Ljudi koji imaju dijabetes ne mogu da regulišu optimalan nivo glukoze u krvi. Ukoliko se ovo oboljenje ne kontroliše, skokovi glukoze u krvi mogu biti izuzetno visoki (hiperglikemija) ili niski (hipoglikemija). Oba stanja su potencijalno opasna po život te mogu uvesti u komu ili smrt ukoliko se ne tretiraju pravovremeno.

Ipak, komplikacije kao rezultat posledica bolesti su češći uzrok smrti.

Kardiovaskularne bolesti kod obolelih od dijabetesa se znatno više javljaju nego kod ljudi bez dijabetesa.

Oboleli od dijabetesa tipa 2, što je najčešći oblik, su podložniji razvijanju visokog krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi, kao i gojaznosti.

Oba tipa dijabetesa, 1 i 2, mogu dovesti do dugotrajnih komplikacija, kao što su bolesti bubrega, koje mogu rezultirati preranom smrću.

Problemi gubitka vida, oštećenje nerava ili infekcije koje mogu biti uzrok amputaciji, uvećavaju mogućnost od potencijalnih povreda i nesreća.

Pravovremeno lečenje ove opake bolesti pomaže obolelima da se izbegnu komplikacije.

Izvor: Roni Caryn Rabin za The New York Times

Kod insulinske rezistentnosti (otpornosti), insulin ne vrši pravilno svoju funkciju te tako ostavlja telesne ćelije gladnim a nivo glukoze i insulina značajno povišenim.
Hronično povišen nivo insulina (hiperinsulinemija) vodi ka mnogim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost i metabolički sindrom (grupa simptoma: povišen krvni pritisak, nivo glukoze u krvi, nivo triglicerida i lošeg holesterola a smanjen nivo dobrog holesterola u krvi, kao i izražena abdominalna gojaznost).

Prejedanje, naročito višestruko preradjenim ugljenim hidratima i brzom hranom, dovodi do otpornosti telesnih ćelija na insulin, tako povećavajući njegov nivo u krvi.

Uz sledeće savete normalizujte nivo insulina u krvi i poboljšajte njegovu osetljivost:

• Smanjite na najmanju moguću meru proste šećere: velika količina rafinisanog šećera, kao i fruktoze pospešuje insulinsku rezistenciju i podiže nivo insulina u krvi.
• Ograničite unos ugljenih hidrata: ishrana sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, može trenutno da spusti nivo insulina u krvi.
• Pojačajte unos proteina: kratkoročno, proteini podižu nivo insulina, medjutim na duže staze smanjuju insulinsku otpornost a potpomažu i smanjenje masnih naslaga na stomaku.
• Ubacite “zdrave masti” u ishranu: Omega-3 masne kiseline koje se nalaze masnoj ribi (losos, skuša, pastrmka, inćuni, sardine, tuna) mogu potpomoći smanjenje nivoa insulina u krvi na prazan stomak.
• Redovno vežbajte:studija je pokazala da gojazna osoba koja rekreativno brzo hoda ili trči, nakon 14 nedelja može značajno poboljšati insulinsku osetljivost.
• Unosite dovoljne količine magnezijuma:osobe sa insulinskom rezistencijom često ne unose dovoljnu količinu magnezijuma u organizam. Namirnice bogate magnezijumom su zeleno lisnato povrće, semenke, orašasto voće, mahunarke i integralne žitarice.
• Pijte zeleni čaj:redovna upotreba zelenog čaja može dovesti do smanjenja nivoa glukoze i insulina u krvi.