Sastojci:

• šolja belanaca
• šolja paste od urme
• šolja griza
• 1/2 šolje ulja
• iseckano voće (po želji)

Priprema:

Belanca umutiti u čvrsti sneg, dodavati kašiku po kašiku paste od urme sve vreme muteći dok se ponovo ne pretvori u homogenu masu.

Pošto živimo u Kuvajtu, ovde se pasta od urme može kupiti u prodavnici. Ukoliko vi nemate ovako pripremljenu pastu od urme, potopite urme u vodu da bi se lakše skinula koža i izvaditi im košticu. Sameljite ih u super secku dok se ne pretvori u homogenu masu bez komadića.

Potom belancima dodajte griz i ulje pa dobro sjedinite, potom dodajte iseckano voće te pomešajte.

Ja sam koristila četvrtastu tepsiju, koju sam prethodno podmazala pa onda sipala smesu. p

Peći u prethodno zagrejanoj pećnici na 180°C između 20 i 30 minuta u zavisnosti od same rerne, ali i želje da li volite suvlji kolač ili sočniji.

Mi smo ovaj kolač pojeli za doručak.

Uživajte !!!

Zdrava ili pravilna ishrana podrazumeva konzumiranje razičitih namirnica koje će doprineti konstantan priliv energije, dobro zdravlje i dobro raspoloženje. Te namirnice treba da budu bogat izvor proteina, ugljenih hidrata, masti i vode, te vitamina i minerala.

E sada, ako pojedemo neku nezdravu namirnicu za dušu jel to odmah znači da smo počinili nedelo?

Kada se svet počeo suočavati sa sve većim porastom procenta gojaznih i pratećih zdravstvenih probema, počela je borba sa mastima i šećerom. I tako su zdrave namirnice postale one koje su “fat free” ili “sugar free”, bez masti i bez šećera.

Danas pobornici dijeta sa niskim unosom ugljenih hidrata, zagovaraju unos zdravih masti a uzrok gojaznosti pronalaze u šećeru koji se nalazi u skrobnim ugljenim hidratima ali i voću.

Jel to znači da je i voće nezdravo?

Zbog lako dostupnih, i u hiljadu slojeva uvijenih informacija, nismo sigurni da li radimo ispravnu stvar, da li se hranimo zdravo….. pravilno….… a činjenice i istraživanja neretko bivaju na strani onih sa “dubljim džepom”…

Mnoga se pitanju smenjuju a odgovori neretko menjaju. Čak i kada je ishrana u pitanju istina je negde izmedju ni crna ni bela, često 50 nijansi različita……

 Šta znači:

“Hraniti se raznovrsno” – zahvaljujući globalizaciji te tako i lakoj dostupnosti namirnica iz svih krajeva sveta, kuhinju popunjavamo voćem i povrćem koje kod nas nije u sezoni. Ipak, zastanimo i razmislimo, da li su te namirnice stvarno hranljivo punovredne……. Opšte je poznato da ubrano voće i povrće svakoga dana gubi na svojoj hranljivoj vrednosti. Zato se zapitajte koliko je vremena potrebno da neko voće i povrće iz dalekog sveta stigne do nas….

Raznovrsna ishrana podrazumeva sezonsko i lokalno biranje namirnica. Kada smo u nedostatku nekog voća ili povrća slobodno birajte i ono koje je zamrznuto.

Ne ovo ne znači da ne kupujete uvozno voće i povrće, nego samo da budete svesni izbora…… raznovrsnost se pronalazi i u boji a ne samo po poreklu.

Delimo namirnice, ali da li je to stvarno ispravno:

“Zdravo i nezdravo” – svi znamo da je jabuka zdrava a da mlečna čokolada spada u nezdravu kategoriju. Ako pojedete jabuku ili dve u toku dana onda govorimo o zdravoj ishrani ali ako pojedemo pet jabuka preko preporučenog energetskog dnevnog unosa onda to može da preraste i u nezdravu ishranu. Isto tako ako pojedemo kocku ili dve mlečne čokolade u sklopu dnevnih energetskih preporuka, nećemo uraditi ništa loše.

Kada su se pojavili etiketirani “proizvodi bez šećera i masti”, svi su pohitali da ih kupuju. Neretko su oni bez šećera bili puni masti i nekog skrivenog šećera a proizvodi bez masti bili puni šećera…….. zato je najbolje čitati deklaracije i biti upućen u sastav proizvoda.

Stvaranje konfuzije :

“Šećer zvani skrobni ugljeni hidrati i voće” – popularnošću novih pravaca u ishrani anatema uvek pada na neku grupu namirnica a u ovom slučaju su to prizvodi koji u sebi sadrže bilo koju vrstu šećera. Da li stvarno možemo u istu grupu da svrstamo kristalni šećer i voće…….. Istina je da voće sadrži ukusan prirodni šećer ali još više vode, čak oko 70 do 90% vode, te vitamina, minerala i biljnih vlakana. Dok je kristalni šećer samo prazna energija, i osmeh na nečijem licu.

Donošenje odluke:

Kada je potrebno da odlučite nešto iz gomile informacija koje vam se nude, imajte na umu Budinu izreku:

“Ne verujte ničemu, bez obzira gde ste to pročitali i ko je to rekao, čak i ako sam ja to rekao, ako se to ne slaže sa vašim zdravim razumom.”

Moje pravilo

Nakon svih gore raslojavanja, opet se zapitamo kako se hraniti zdravo i zato vam prilažem neka svoja pravila:

• Birati namirnice najpribližnije svom izvornom obliku
• Voće i povrće (ono koje je moguće) uvek jesti sirovo
• Izbegavati višestruko prerađene proizvode
• Kada god je to moguće birati proizvode malih proizvođača, oni će se truditi da kvalitetom izbore svoje mesto na tržištu
• Čitati deklaraciju, ako u sastavu proizvoda vidite više od 5 sumnjivih sastojaka, ostavite ga na polici
• Pojednostaviti pripremu obroka
• Sasvim je OK počastiti se manjim slatkim ili slanim grehom

Da li se slažete sa ovim mojim pravilima?

Ovsene pahuljice 250g

Laneno seme (mleveno) 2 kašike

Rogač u prahu 2 kašike

Slatka pavlaka 250ml

Voda 1 čaša

Jaja 4 komada

Urme 250g

Dodaci po želji (orašasto voće, semenke, čokolada)

PRIPREMA:

Urme očistiti i napraviti pire pa ih umutiti sa jajima.

Ovsene pahuljice, mleveno laneno seme i rogač u prahu preliti slatkom pavlakom i vodom te dobro promešati.

Pahuljice i smesu sa jajima sjediniti pa dobro umešati.

Ova smesa može da se izlije u kalupe po želji ili u neki veći pleh.

Ako želite da obogatite ukus dodajte po želji bademe, lešnike, semenke ili komadiće čokolade.

Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 20 minuta.

Doručak ili užina, odaberite sami.

Moja deca su ponela ove kolačiće kao deo školske užine uz jabuku.

Ako imate bolji naziv za ove kolačiće, slobodno ih preimenujte, ali pre svega uživajte u njima.

Da li ste znali da je jedinica merenja mase za drago kamenje, karat, nazvana po zrnu rogača? U davna vremena drago kamenje se merilo zrnima rogača jer se verovalo da je svako zrnce iste težine.

Mleveni rogač ili rogač u prahu je zdrava zamena za kakao prah. Pošto rogač ima prirodno slatkastu aromu, nema potrebe za dodavanjem šećera ili nekih drugih zasladjivača tokom pripreme jela.
Ne treba zaboraviti da minimalno procesuiran kakao prah ipak ima i svoja dobra svojstava a šećer ili zasladjivač mu se dodaje zbog prirodno gorkastog ukusa.

Poslednjih godina smo svedoci porasta cene čokolade. Razlog tome je što proizvodjači kakaoa ne mogu da zadovolje sve veću potražnju za ovim proizvodom. Berba kakovca je najvećim delom zastupljena na omanjim farmama zapadne Afrike, koje ne mogu da obezbede investiciju za ulaganje u povećanje proizvodnje. Treba naglasiti i da se na prvu berbu novog zasada kakovca čeka čak 10 godina, dok se prva berba novog zasada rogača očekuje nakon 6 ili 7 godina.

Rogač, kao idealna zamena za kakao je u isto vreme i hrana i lek u svakodnevnoj ishrani a o tome sam već pisala na portalu NajboljaMamaNaSvetu.

Rogač može da bude zamena za brašno, dodatak kolačima ili napicima, sastavni deo krema ili nadeva

Kada se sve sabere i oduzme, rogač bi trebalo da ima značajnije mesto u našoj ishrani.

“Nasuvo” – testo sa rogačom ili štrudla sa rogačom su bili slatki deo mog detinjstva.

Urme (očišćene) 250g

Susam 100g

Suncokret seme 100g

Kesten brašno 500g

Puter 200g

Kakao prah 1 kašika

Susam (samleveni) 3 kašike

Čokolada min 70% 100g

Kokosovo ulje 2 kašike

KORACI:

Urme, susam, suncokret, kesten i puter dobro sjediniti u super-secku (blenderu).

Podeliti na dva dela.

Polovini smese dodati punu kašiku kakao praha a drugoj 3 kašike samlevenog susama, sve dobro promešati.

Pravougaonu činiju obložiti plastičnom folijom.

Prvo, u činiju, rasporediti tamniji deo smese a potom i svetliji te dobro izravnati.

U posebnoj činiji otopiti crnu čokoladu i dodati joj 2 kašike kokosovog ulja.

Smesu preliti otopljenom čokoladom  te ravnomerno rasporediti.

Ostaviti u frižider da se stegne pa seći po želji.

Nova godina nije početak, a nije ni kraj, ona je nastavak u koji ulazimo bogatiji za mnoga iskustva.
Hal Borland

Na predavanju u udruženju su učestvovala i deca i roditelji, gde sam na jednostavan način objasnila principe pravilne ishrane i zašto je važno menjati postojeće navike ukoliko ne odgovaraju trenutnom zdravstvenom stanju. Akcenat je bio na stanja koja mogu da ometaju svakodnevnicu, kao što su celijakija, intolerancija na laktozu i konstipacija ali i uticaj preteranog konzumiranja šećera, te kako otkriti uzročnike postojećih simptoma u hrani.

U školskom centru, srednjoškolci su pored obrazloženja pravilnih principa ishrane, saznali koji prehrambeni proizvodi mogu imati loš efekat na zdravlje učenika, kao i na mentalne sposobnosti.

Velika zahvalnost Tamari Danji, koja je prepoznala značaj ove teme i organizovala ova predavanja, kao i njenim kolegama koji su je podržali.

Sastojci:

• Brašno 3 šolje,
• Pšenične klice 1 šolja,
• Suvo voće 2 šolje,
• Mleko 2 šolje,
• Jaja 1 šolja,
• Ulje ½ šolje,
• Prašak za pecivo 1 komad.

Priprema:

Krupno suvo voće iseći na veličinu sitnog suvog voća te potopiti u mleko, ostaviti oko pola sata.

Pomešati suve sastojke (brašno, pšenične klice i prašak za pecivo).

Jaja umuti sa uljem u posebnoj činiji.

Suvim sastojcima dodati umućena jaja i potopljeno suvo voće te sve dobro izmešati.

Peći u duguljastom podmazanom  plehu ili obloženom sa pekarskim papirom na 180 °C u prethodno zagrejanoj pećnici oko 45 minuta.

Služenje:

Kada se ispeče i ohladi, parče kolača može da se posluži kao sladak doručak uz šolju mleka ili čaja.

Posle podne može da bude odlična dečija užina uz limunadu ili čašu iscedjenog soka.

Odlična je poslastica i za poslepodnevnu komšijsku kafu.

Savet više:

• Koliko dugo će se peći kolač, zavisi od veličine i oblika pleha. Da bi ste proverili da li je kolač ispečen, zabodite čačkalicu u njega. Kolač je pečen ako nema testa na čačkalici.
• Igrajte se raznim vrstama brašna te pomešajte ono koje najviše volite.
• Pšenične klice zamenite nekim orašastim plodovima.
• Ako imate višak belanaca ili žumanaca, a mislite da vam ta količina nije dovoljna, slobodno dodajte i cela jaja.
• Ukoliko je neko alergičan na mleko i njegove proizvode, zamenite ga biljnim mlekom ili sokom od cedjenog voća.
• Dodajte bilo koji začin (cimet, vanilu, karanfilić, muskatni orah,…) dobićete kolač po vašem istančanom ukusu.

Prijatno!

Sastojci:

Ovsene pahuljice 200g

Banana 2 komada (potamnele, mekane)

Mešavina semenki 4 kašike

Cimet 1 kašičica

Priprema:

U multipraktiku ili super-secku izmešati sve sastojke.

Na tepsiju obloženu papirom za pečenje, kašikom oblikovati lopte od smese te ih pritisnuti.

Kolačiće peći na 180°C u prethodno zagrejanoj pećnici oko 20 minuta.

Služiti uz čašu limunade ili cedjene pomorandže, ali se odlično slaže i uz šolju toplog čaja ili šoljicu kafe.

Mak 250g

Urme sveže 250g

Kisela voda 250ml

Lan 2 supene kašike

Suvo groždje 100g

Premaz: kisela voda + suncokretovo ulje

PRIPREMA

Svaki list kore treba iseći na 4 dela.

Mak i lan samleti.

Urme očistiti od kore i koštice.

Očišćenim urmama dodati kiselu vodu te dobro izmiksati (ja sam štapnim mikserom).

Ovoj smesi dodati samleveni mak i lan, dobro umešati, zatim ubaciti i suvo groždje pa još jedno sve dobro izmešati.

Svaki list kore premazati kiselom vodom i uljem. Taj list okrenuti prema sebi da izgleda kao romb. U donju polovinu staviti kašiku smese, uviti na sledeći način – Ćošak koji je bliži nama saviti prema sredini, zatim levi i desni ćošak takodje saviti prema sredini pa sa donje strane umotati u rolnicu.

Rolnice premazati pa peći na 200-220°C dok ne porumeni.

Prijatno!