Zdrava ili pravilna ishrana podrazumeva konzumiranje razičitih namirnica koje će doprineti konstantan priliv energije, dobro zdravlje i dobro raspoloženje. Te namirnice treba da budu bogat izvor proteina, ugljenih hidrata, masti i vode, te vitamina i minerala.

E sada, ako pojedemo neku nezdravu namirnicu za dušu jel to odmah znači da smo počinili nedelo?

Kada se svet počeo suočavati sa sve većim porastom procenta gojaznih i pratećih zdravstvenih probema, počela je borba sa mastima i šećerom. I tako su zdrave namirnice postale one koje su “fat free” ili “sugar free”, bez masti i bez šećera.

Danas pobornici dijeta sa niskim unosom ugljenih hidrata, zagovaraju unos zdravih masti a uzrok gojaznosti pronalaze u šećeru koji se nalazi u skrobnim ugljenim hidratima ali i voću.

Jel to znači da je i voće nezdravo?

Zbog lako dostupnih, i u hiljadu slojeva uvijenih informacija, nismo sigurni da li radimo ispravnu stvar, da li se hranimo zdravo….. pravilno….… a činjenice i istraživanja neretko bivaju na strani onih sa “dubljim džepom”…

Mnoga se pitanju smenjuju a odgovori neretko menjaju. Čak i kada je ishrana u pitanju istina je negde izmedju ni crna ni bela, često 50 nijansi različita……

 Šta znači:

“Hraniti se raznovrsno” – zahvaljujući globalizaciji te tako i lakoj dostupnosti namirnica iz svih krajeva sveta, kuhinju popunjavamo voćem i povrćem koje kod nas nije u sezoni. Ipak, zastanimo i razmislimo, da li su te namirnice stvarno hranljivo punovredne……. Opšte je poznato da ubrano voće i povrće svakoga dana gubi na svojoj hranljivoj vrednosti. Zato se zapitajte koliko je vremena potrebno da neko voće i povrće iz dalekog sveta stigne do nas….

Raznovrsna ishrana podrazumeva sezonsko i lokalno biranje namirnica. Kada smo u nedostatku nekog voća ili povrća slobodno birajte i ono koje je zamrznuto.

Ne ovo ne znači da ne kupujete uvozno voće i povrće, nego samo da budete svesni izbora…… raznovrsnost se pronalazi i u boji a ne samo po poreklu.

Delimo namirnice, ali da li je to stvarno ispravno:

“Zdravo i nezdravo” – svi znamo da je jabuka zdrava a da mlečna čokolada spada u nezdravu kategoriju. Ako pojedete jabuku ili dve u toku dana onda govorimo o zdravoj ishrani ali ako pojedemo pet jabuka preko preporučenog energetskog dnevnog unosa onda to može da preraste i u nezdravu ishranu. Isto tako ako pojedemo kocku ili dve mlečne čokolade u sklopu dnevnih energetskih preporuka, nećemo uraditi ništa loše.

Kada su se pojavili etiketirani “proizvodi bez šećera i masti”, svi su pohitali da ih kupuju. Neretko su oni bez šećera bili puni masti i nekog skrivenog šećera a proizvodi bez masti bili puni šećera…….. zato je najbolje čitati deklaracije i biti upućen u sastav proizvoda.

Stvaranje konfuzije :

“Šećer zvani skrobni ugljeni hidrati i voće” – popularnošću novih pravaca u ishrani anatema uvek pada na neku grupu namirnica a u ovom slučaju su to prizvodi koji u sebi sadrže bilo koju vrstu šećera. Da li stvarno možemo u istu grupu da svrstamo kristalni šećer i voće…….. Istina je da voće sadrži ukusan prirodni šećer ali još više vode, čak oko 70 do 90% vode, te vitamina, minerala i biljnih vlakana. Dok je kristalni šećer samo prazna energija, i osmeh na nečijem licu.

Donošenje odluke:

Kada je potrebno da odlučite nešto iz gomile informacija koje vam se nude, imajte na umu Budinu izreku:

„Ne verujte ničemu, bez obzira gde ste to pročitali i ko je to rekao, čak i ako sam ja to rekao, ako se to ne slaže sa vašim zdravim razumom.“

Moje pravilo

Nakon svih gore raslojavanja, opet se zapitamo kako se hraniti zdravo i zato vam prilažem neka svoja pravila:

• Birati namirnice najpribližnije svom izvornom obliku
• Voće i povrće (ono koje je moguće) uvek jesti sirovo
• Izbegavati višestruko prerađene proizvode
• Kada god je to moguće birati proizvode malih proizvođača, oni će se truditi da kvalitetom izbore svoje mesto na tržištu
• Čitati deklaraciju, ako u sastavu proizvoda vidite više od 5 sumnjivih sastojaka, ostavite ga na polici
• Pojednostaviti pripremu obroka
• Sasvim je OK počastiti se manjim slatkim ili slanim grehom

Da li se slažete sa ovim mojim pravilima?

1. Birajte namirnice najpribližnije svom izvornom obliku

Današnja ishrana se bazira na prehrambenim proizvodima kojima manjka prirodnih materija neophodnih za dobro funkcionisanje organizma. Zbog toga je od izuzetne važnosti ishranu bazirati na namirnicama koje su najpribližnije svom izvornom-prirodnom obliku.

Za dobro zdravlje digestivnog sistema važan je unos biljnih vlakana. Svakoga dana unosite sveže i sirovo voće i povrće te mahunarke i integralne žitarice.

2. Budite fizički aktivni

Čvrsti stomačni mišići obezbedjuju zdrava creva. Jednostavne vežbe za stomačne mišiće imaju pozitivan efekat na crevnu pokretljivost. Što se više budete kretali i pokretljivost creva će biti veća.

3. Koristite lekovite biljke

Kada osetimo neki digestivni problem, najčešće posežemo za čajem od nane. Postoji mnogo biljaka koje imaju lekovito dejstvo, važno je da pronadjete onu koja baš vama odgovara. Meni je omiljeni djumbir, koji skoro trenutno otklanja digestivne probleme.
Da li vam je poznato ulje korijandera i list maslačka? Ulje od semena korijandera se u Kini koristi vekovima za regulisanje rada creva. Podstiče lučenje crevnih sokova te oslobadja od gasova. List maslačka je jedan od najboljih  detoksifikatora digestivnog sistema.

    4. Potražite trenutak mira

Veza izmedju mentalnog i fizičkog zdravlja je neraskidiva. Stres je tihi ubica današnjeg društva. Iako, stres ne možemo da izbegnemo, možemo promeniti način reagovanja na njega. Kada smo pod stresom, reagujemo borbom sa ili bežanjem od problema. Naš digestivni sistem to trpi. Pronadjite svoj način relaksacije da biste ublažili stres a ujedno i poboljšali digestivno zdravlje.

5. Ponekad je potrebno iskoristiti pomoć probiotika i enzima

Čak, i ako vodite računa o svojoj ishrani mogu da se jave digestivni problemi. Oni mogu biti izazvani promenom sredine, oskudnim izborom svežeg povrća i voća (zimski period) ili nekom infekcijom. U tim momentima se nemojte ustezati da posegnete za nekim od probiotika i enzima.