Umerena i raznovrsna ishrana je ključ dobrog zdravlja.

“Odvrnite” muziku, plešite i tako:

1. Poboljšajte memoriju
2. Umanjite stres
3. Poboljšajte elastičnost
4. Ublažite anksioznost
5. Pospešite bolji rad srca
6. Smanjite kilograme
7. Poboljšajte ravnotežu
8. Uvećajte energiju
9. Upoznajte prijatelje

Tokom evolucije od primata do današnjeg čoveka desilo se sledeće:

• Hodamo na dve noge, stojimo uspravno (mada koliko običan čovek sedi/radi za kompjuterom to nije uvek moguće)
• Imamo slabiju vilicu, a veći mozak
• Razvijenu inteligenciju (ljudski mozak može da osmisli najsloženije mašine ) i moć govora (premda često na TV-u čujemo koješta, što i ne ide u prilog razvijenoj inteligenciji)

Ovo su samo neke činjenice koje govore o našem razvoju i “pameti”. Kako je moguće da tako lako odbacujemo bananu koja je potpuno prirodna, spram sportskog energetskog pića koje u sebi sadrži hemiju pomešanu sa vodom.

Banana je bomba, moćnih nutrijenata i prave kombinacije ugljenih hidrata, koja će oporaviti mišiće, a laka je za nošenje. Kada se pomisli na pristupačnu cenu banana (1kg banana košta kao jedna flaša nekog sportskog energetskog pića), nema razloga zašto ne posegnuti baš za njom.

Evo zašto je banana važna u ishrani sportista, kako profesionalnih tako i rekreativnih:

• Banana sadrži kalijum, elektrolit koji je neophodan za pravilnu mišićnu kontrakciju. Tokom znojenja se gubi kalijum te ga je potrebno zameniti, a jedna banana će to i uraditi.
• Sportska aktivnost je jedna vrsta stresa koji doživljava naš organizam, a on pogoduje stvaranju slobodnih radikala koji oštećuju naše ćelije. Medjutim, banana sadrži antoksidante flavonoide, koji će pomoći u obnavljanju oštećenih ćelija.
• Tokom vežbanja, telo pretvara glikogen (vrsta šećera u našem telu koja se nalazi kao rezerva) u gorivo, pokretačku energiju. Da bi telo bilo što izdržljivije potrebno je nadoknaditi izgubljeni glikogen, unosom ugljenih hidrata. Sportska energetska pića pored ugljenih hidrata imaju i dodati šećer, a banana je potpuno prirodna.
• Banana je odličan izvor vitamina B6. On pomaže telu da pretvara ugljene hidrate u energiju, a modifikuje masti i proteine, dajući energiju koja je potrebna našem telu tokom sportskih aktivnosti. Takodje, vitamin B6 pomaže u stvaranje neurotransmisera koji su odgovorni za pravilnu komunikaciju izmedju mozga i mišića. Pošto telo ne skladišti vitamin B6 jer je rastvorljiv u vodi, potrebno ga je svakog dana unositi. Jedna banana dnevno obezbedjuje 1/3 dnevnih potreba za vitaminom B6.

Radjena su i istraživanja na ovu temu. Jedna grupa sportista (biciklisti) su jeli banane, a pili vodu, dok je druga grupa sportista pila sportska energetska pića. Istraživači su otkrili da nema razlike izmedju grupa u otkucajima srca, naprezanju i vremenu koje im je bilo potrebno da bi obavili zadatak. Takodje se pokazalo da nema razlike u nastajanju upale mišića izmedju treninga, stvaranja oksidativnog stresa i promena kod imunog sistema.

Medjutim, grupa koja je jela banane je primetila da su sitiji i da su nadutiji, posle svega, jeli su 6 do 7 banana dnevno. Takodje su izgubili 0,4 kilograma više nego grupa koja je pila sportska energetska pića.

Istraživači su zaključili da je konzumiranje banana umesto sportskih energetskih pića pre, tokom i posle dugih fizičkih aktivnosti bolji izbor!

Da li se sećate crtanog filma “Bananamen” i Erika koji je kada bi pojeo bananu postao superheroj nadljudskih sposobnosti?!

Da li ste primetili da naša “gromada od čoveka”, Nole Nacionale, u pauzama izmedju gemova gricka bananu!?

Banana je delila glavnu ulogu sa Danijem Alvešom, fudbalerom Barselone, u izbacivanju lopte iz kornera u meču protiv Viljareala. Sa tribina su Daniju Alvešu dobacivali rasističke uvrede i bacili bananu. Njegov odgovor je publiku ostavio bez komentara. Bananu koja je pala pored njegovih nogu (pre izvodjenja kornera) je podigao, ogulio, pojeo i izveo korner! Barselona je na kraju pobedila, naravno!

Meni su ovi razlozi dovoljni da uvrstim bananu u dnevni jelovnik.

Da li ću imati moći Novaka, Danija ili Erika? Teško, ali ću se sigurno osećati bolje!

Sa druge strane kada je nivo kortizola u krvi hronično povišen, dolazi do hormonalne i metaboličke reakcije koja dovodi do stvaranja viška kilograma. Povećava se apetit i javljaju češći napadi gladi naročito za masnom, slanom i slatkom hranom. Kortizol takodje smanjuje nivo testosterona kod muškaraca i žena a rezultat je smanjenje mišićne mase. Kada dodje do gubitka mišića, organizam manje efikasno sagoreva kalorije. Isto tako, kortizol povećava umor te smanjuju mogućnost obavljanja bilo kakve fizičke aktivnosti kojom se sagoreva višak kalorija.

Treba imati na umu da rigorozna ishrana, kao i preterivanje fizičkom aktivnošću može dovesti do povećanja kortizola.

Saveti za smanjenje nivoa kortizola:

• Uravnotežena ishrana – koja će da obuhvati sve grupe namirnica (žitarice, proteine, voće i povrće) sa što manje višestruko preradjenih proizvoda.
• Fizička aktivnost – svakodnevna fizička aktivnost pomaže kod skidanja viška kilograma. Vežbanje dovodi do proizvodnje “hormona sreće” endorfina koji se bori sa stresom i anksioznošću te dovodi do smanjenja nivoa kortizola.
• Opuštanje – svakodnevno opuštanje (meditacija, čitanje knjige, slušanje muzike) od najmanje 20 minuta smanjuje nivo stresa u organizmu.
• Više sna – jedna studija je pokazala da piloti koji izgube 15 sati sna na nedeljnom nivou imaju povišen nivo kortizola za 50-80 %.

U cilju uprošćavanja ankete, prva tri pitanja su bila samo informativna (pol, godine, stručna sprema) a samo četvrto “Šta za Vas predstavlja hrana?” – suštinsko.  Učesnicima nije bio ponudjen izbor odgovora i bili su zamoljeni da u što kraćem vremenskom roku odgovore sa najviše dve tri ključne reči. Uspešno je anketirano 58 ispitanika, kojima se iskreno zahvaljujem na odvojenom vremenu.

Iz priloženog dijagrama se vidi da skoro polovina učesnika u ispitivanju prepoznaje hranu kao zadovoljstvo. Većina ostalih su oni koji u njoj vide izvor neophodne energije ili izvor zdravlja. Za manji broj hrana je obaveza, uslov preživljavanja i gotovo nužno zlo.

Kao skoro uvek u našim životima, neophodno je ostvariti ravnotežu. Preterano masna, slana i slatka hrana ne treba samo da bude “injekcija serotonina” sa kratkim dejstvom. Sa druge strane treba izbeći i drugu krajnost – opsesiju zdravljem i dugim životom. Pažljivo odabrana a raznovrsna hrana će nam pružiti zadovoljstvo, zdravlje i neophodnu energiju.

Zadovoljstvo treba tražiti u malim stvarima u svom okruženju. Druženje sa dragim ljudima i osobama sa sličnim pogledima na svet će učiniti da još više uživamo u ukusnom i zdravom obroku .

Šta za Vas predstavlja hrana?

Podsetimo se definicije hrane i pokušajmo da se vratimo njoj. 

Hrana je materija sastavljena od proteina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i mineralnih materija, koja obezbedjuje neophodnu energiju za vitalne procese organizma kao i njegov pravilan rast, razvoj i oporavak.