Početkom puberteta, estrogen ima važnu ulogu u razvijanju sekundarnih ženskih polnih karakteristika (porast grudi, širenje kukova, rast pubičnih malja i ispod pazuha). Ovaj hormon reguliše reproduktivnog sistema.

Bilo da je nivo estrogena visok ili nizak, može biti jedan od uzroka stvaranja viška kilograma. Ovo će biti uslovljeno godinama, hormonskom ravnotežom ali i opštim zdravstvenim stanjem.

Gojazne žene mogu imati viši nivo estrogena nego žene normalne telesne težine. Neki stručnjaci veruju da je razlog tome uticaj životne sredine: višestruko preradjeni prehrambeni proizvodi, mesne preradjevine životinja tretiranih hormonima,  hemijski proizvodi, pesticidi, derivati iz plastičnih posuda u kojima je pakovana hrana ili voda.

Tokom menopauze, nivo estrogena opada jer se sve manje proizvodi u ovarijumu.  Sada se povećava nivo androgena (muškog hormona) koji premešta rezerve masti sa kukova i butina (uobičajeno za žene u reproduktivnim godinama) ka visceralnim mastima (masti koje se stvaraju oko unutrušnjih organa)  u abdomenu . Ovo podstiče nastanak insulinske rezistencije i uvećava rizik od nastajanja bolest.

Ne treba zaboraviti da estrogen igra važnu ulogu i kod muškarca. Kao tinejdžeri, muškarci imaju najviši nivo testosterona a nizak estrogena. Godinama testosteron opada a nivo estrogena raste. Visok nivo estrogena kod muškarca učestvuje u nastanku raka prostate, srčanih bolesti, gubitka mišićne mase i porasta masnih naslaga koje dovode do razvijanja dijabetesa i povećanja nivoa masti u krvi.

Odgovarajuća medikamentna terapija, adekvatna ishrana i promena postojećih navika daju najbolje rezultate u normalizovanju nivoa estrogena.

Crni i beli luk, kupus, kelj, prokolj, karfiol, brokoli i slično povrće, zeleni čaj, crna čokolada, proizvodi od pčela, citrusno voće, kao i omega 3 masne kiseline iz lana, pozitivno utiču na regulisanje nivoa estrogena.

Fizička aktivnost pomaže normalizaciju nivoa estrogena.

U cilju uprošćavanja ankete, prva tri pitanja su bila samo informativna (pol, godine, stručna sprema) a samo četvrto “Šta za Vas predstavlja hrana?” – suštinsko.  Učesnicima nije bio ponudjen izbor odgovora i bili su zamoljeni da u što kraćem vremenskom roku odgovore sa najviše dve tri ključne reči. Uspešno je anketirano 58 ispitanika, kojima se iskreno zahvaljujem na odvojenom vremenu.

Iz priloženog dijagrama se vidi da skoro polovina učesnika u ispitivanju prepoznaje hranu kao zadovoljstvo. Većina ostalih su oni koji u njoj vide izvor neophodne energije ili izvor zdravlja. Za manji broj hrana je obaveza, uslov preživljavanja i gotovo nužno zlo.

Kao skoro uvek u našim životima, neophodno je ostvariti ravnotežu. Preterano masna, slana i slatka hrana ne treba samo da bude “injekcija serotonina” sa kratkim dejstvom. Sa druge strane treba izbeći i drugu krajnost – opsesiju zdravljem i dugim životom. Pažljivo odabrana a raznovrsna hrana će nam pružiti zadovoljstvo, zdravlje i neophodnu energiju.

Zadovoljstvo treba tražiti u malim stvarima u svom okruženju. Druženje sa dragim ljudima i osobama sa sličnim pogledima na svet će učiniti da još više uživamo u ukusnom i zdravom obroku .

Šta za Vas predstavlja hrana?

Kada je želudac prazan, izlučeni grelin, hipotalamusu šalje poruku te tako budi osećaj gladi. Nivo grelina u krvi raste nekoliko sati pre obroka a najviši nivo dostiže neposredno pre uzimanja hrane. Po obroku, nivo grelina u krvi pada a najniži je nakon sat vremena od jela.

Kod gojaznih osoba, kao i kod osoba sa viškom kilograma, nivo grelina na prazan želudac je često niži nego kod osoba sa normalnom telesnom težinom.
Studije su pokazale da se nivo grelina kod gojaznih osoba posle obroka neznatno smanjuje. Zbog toga, hipotolamus ne prima snažan signal da prestane sa jelom što dovodi do prejedanja.

Kako poboljšati funkciju grelina?

Ishrana bogata proteinima uz izbegavanje hrane i pića prepunih dodatim šećerom mogu pomoći u regulisanju nivoa grelina u  krvi.

Osobe koje imaju prekomernu težinu ili su gojazne, obično imaju veoma visok nivo leptina u krvi. Jedna studija je pokazala da gojazne osobe imaju četiri puta više leptina nego osobe normalne težine.
Ukoliko leptin smanjuje apetit, gojazne osobe sa visokim nivoom ovog hormona u krvi bi trebalo manje da jedu i gube kilograme. Nažalost, kod gojaznih osoba sistem leptina ne radi kako treba, što ukazuje na leptinsku rezistenciju (otpornost).
Kada je signalizacija leptina poremećena, poruka da se prestane sa jelom ne stiže do mozga, koji ne može da vidi da je dovoljno energije uskladišteno. U suštini, mozak te osobe misli da ona “umire” od gladi te je “tera” da jede.

Potencijalni razlozi za leptinsku rezistenciju su hronično povišen nivo insulina u krvi, kao i upala u hipotalamusu.

Evo nekoliko predloga kako bi se popravila leptinska osetljivost:

• Izbegavajte hranu koja izaziva upalnu reakciju – naročito zasladjene napitke i trans masne kiseline.
• Jedite hranu koja ima protivupalna svojstva – u ishranu treba uvrstiti masnu ribu, orahe, badem, lan, kelj, prokelj, spanać, bosiljak, beli luk, djumbir i turmerik (kurkuma).
• Redovno vežbajte – umerena fizička aktivnost pospešuje leptinsku osetljivost.
• Spavajte dovoljno – studije su pokazale da nedovoljno sna dovodi do opadanja nivoa leptina a time i povećnja apetita.
• Suplementi – u jednoj studiji se pokazalo da gojazne žene na restriktivnoj ishrani koje su uzimale alfalipoinsku kiselinu i riblje ulje su izgubile više kilograma te imale manje opadanje leptina od kontrolne grupe.