Glavna uloga ovog hormona da održava nivo glukoze u krvi stabilnim i pruža osećaj sitosti.

Naučnici veruju, da se neposredno posle operacije, koja je u svrhu gubitka viška kilograma, apetit smanjuje usred povećanja proizvodnje GLP-1.

Jedna studija je pokazala da se ostvaruje veći osećaj sitosti a manji unos (12%) kalorija za ručak, kada se uz doručak popije i rastvor GLP-1.

Predlozi za povećanom proizvodnjom GLP-1:

• Konzumiranje punovrednih proteina – riba, surutka i jogurt, povećavaju nivo GLP-1 i ujedno poboljšavaju insulinsku osetljivost.
• Ishrana bogata namirnicama koje imaju protiv-upalno svojstvo – ove namirnice kontrolišu proizvodnju GLP-1.
• Zeleno lisnato povrće – osobe koje konzumiraju više ovakvog povrća, imaju viši nivo GLP-1 i gube više kilograma.
• Probiotici

Povećava apetit, najvećim delom za ugljene hidrate.

Najviši nivo ovog hormona je tokom  gladovanja ili drastično smanjenog unosa hrane.

Nivo neuropeptidaY tokom stresa raste, što može dovesti do prejedanja i nagomilavanja sala u abdominalnom delu.

Preporuke za smanjenje nivoa hormona NPY su sledeće:

• Dovoljan unos proteina – premali unos proteina u toku dana povećava nivo hormona NPY, što dovodi do povećanja gladi, unosa hrane i telesne težine.
• Ne preterivati sa gladovanjem – studije su pokazale da gladovanje duže od 24 sata, drastično uvećava nivo neuropeptidaY.
• Prebiotici – veći unos rastvorljiih biljnih vlakana (prebiotika) hrani “dobre” bakterije (probiotike) u crevima te tako omogućava smanjenje nivoa hormona NPY.

Početkom puberteta, estrogen ima važnu ulogu u razvijanju sekundarnih ženskih polnih karakteristika (porast grudi, širenje kukova, rast pubičnih malja i ispod pazuha). Ovaj hormon reguliše reproduktivnog sistema.

Bilo da je nivo estrogena visok ili nizak, može biti jedan od uzroka stvaranja viška kilograma. Ovo će biti uslovljeno godinama, hormonskom ravnotežom ali i opštim zdravstvenim stanjem.

Gojazne žene mogu imati viši nivo estrogena nego žene normalne telesne težine. Neki stručnjaci veruju da je razlog tome uticaj životne sredine: višestruko preradjeni prehrambeni proizvodi, mesne preradjevine životinja tretiranih hormonima,  hemijski proizvodi, pesticidi, derivati iz plastičnih posuda u kojima je pakovana hrana ili voda.

Tokom menopauze, nivo estrogena opada jer se sve manje proizvodi u ovarijumu.  Sada se povećava nivo androgena (muškog hormona) koji premešta rezerve masti sa kukova i butina (uobičajeno za žene u reproduktivnim godinama) ka visceralnim mastima (masti koje se stvaraju oko unutrušnjih organa)  u abdomenu . Ovo podstiče nastanak insulinske rezistencije i uvećava rizik od nastajanja bolest.

Ne treba zaboraviti da estrogen igra važnu ulogu i kod muškarca. Kao tinejdžeri, muškarci imaju najviši nivo testosterona a nizak estrogena. Godinama testosteron opada a nivo estrogena raste. Visok nivo estrogena kod muškarca učestvuje u nastanku raka prostate, srčanih bolesti, gubitka mišićne mase i porasta masnih naslaga koje dovode do razvijanja dijabetesa i povećanja nivoa masti u krvi.

Odgovarajuća medikamentna terapija, adekvatna ishrana i promena postojećih navika daju najbolje rezultate u normalizovanju nivoa estrogena.

Crni i beli luk, kupus, kelj, prokolj, karfiol, brokoli i slično povrće, zeleni čaj, crna čokolada, proizvodi od pčela, citrusno voće, kao i omega 3 masne kiseline iz lana, pozitivno utiču na regulisanje nivoa estrogena.

Fizička aktivnost pomaže normalizaciju nivoa estrogena.

Sa druge strane kada je nivo kortizola u krvi hronično povišen, dolazi do hormonalne i metaboličke reakcije koja dovodi do stvaranja viška kilograma. Povećava se apetit i javljaju češći napadi gladi naročito za masnom, slanom i slatkom hranom. Kortizol takodje smanjuje nivo testosterona kod muškaraca i žena a rezultat je smanjenje mišićne mase. Kada dodje do gubitka mišića, organizam manje efikasno sagoreva kalorije. Isto tako, kortizol povećava umor te smanjuju mogućnost obavljanja bilo kakve fizičke aktivnosti kojom se sagoreva višak kalorija.

Treba imati na umu da rigorozna ishrana, kao i preterivanje fizičkom aktivnošću može dovesti do povećanja kortizola.

Saveti za smanjenje nivoa kortizola:

• Uravnotežena ishrana – koja će da obuhvati sve grupe namirnica (žitarice, proteine, voće i povrće) sa što manje višestruko preradjenih proizvoda.
• Fizička aktivnost – svakodnevna fizička aktivnost pomaže kod skidanja viška kilograma. Vežbanje dovodi do proizvodnje “hormona sreće” endorfina koji se bori sa stresom i anksioznošću te dovodi do smanjenja nivoa kortizola.
• Opuštanje – svakodnevno opuštanje (meditacija, čitanje knjige, slušanje muzike) od najmanje 20 minuta smanjuje nivo stresa u organizmu.
• Više sna – jedna studija je pokazala da piloti koji izgube 15 sati sna na nedeljnom nivou imaju povišen nivo kortizola za 50-80 %.

Kada je želudac prazan, izlučeni grelin, hipotalamusu šalje poruku te tako budi osećaj gladi. Nivo grelina u krvi raste nekoliko sati pre obroka a najviši nivo dostiže neposredno pre uzimanja hrane. Po obroku, nivo grelina u krvi pada a najniži je nakon sat vremena od jela.

Kod gojaznih osoba, kao i kod osoba sa viškom kilograma, nivo grelina na prazan želudac je često niži nego kod osoba sa normalnom telesnom težinom.
Studije su pokazale da se nivo grelina kod gojaznih osoba posle obroka neznatno smanjuje. Zbog toga, hipotolamus ne prima snažan signal da prestane sa jelom što dovodi do prejedanja.

Kako poboljšati funkciju grelina?

Ishrana bogata proteinima uz izbegavanje hrane i pića prepunih dodatim šećerom mogu pomoći u regulisanju nivoa grelina u  krvi.

Osobe koje imaju prekomernu težinu ili su gojazne, obično imaju veoma visok nivo leptina u krvi. Jedna studija je pokazala da gojazne osobe imaju četiri puta više leptina nego osobe normalne težine.
Ukoliko leptin smanjuje apetit, gojazne osobe sa visokim nivoom ovog hormona u krvi bi trebalo manje da jedu i gube kilograme. Nažalost, kod gojaznih osoba sistem leptina ne radi kako treba, što ukazuje na leptinsku rezistenciju (otpornost).
Kada je signalizacija leptina poremećena, poruka da se prestane sa jelom ne stiže do mozga, koji ne može da vidi da je dovoljno energije uskladišteno. U suštini, mozak te osobe misli da ona “umire” od gladi te je “tera” da jede.

Potencijalni razlozi za leptinsku rezistenciju su hronično povišen nivo insulina u krvi, kao i upala u hipotalamusu.

Evo nekoliko predloga kako bi se popravila leptinska osetljivost:

• Izbegavajte hranu koja izaziva upalnu reakciju – naročito zasladjene napitke i trans masne kiseline.
• Jedite hranu koja ima protivupalna svojstva – u ishranu treba uvrstiti masnu ribu, orahe, badem, lan, kelj, prokelj, spanać, bosiljak, beli luk, djumbir i turmerik (kurkuma).
• Redovno vežbajte – umerena fizička aktivnost pospešuje leptinsku osetljivost.
• Spavajte dovoljno – studije su pokazale da nedovoljno sna dovodi do opadanja nivoa leptina a time i povećnja apetita.
• Suplementi – u jednoj studiji se pokazalo da gojazne žene na restriktivnoj ishrani koje su uzimale alfalipoinsku kiselinu i riblje ulje su izgubile više kilograma te imale manje opadanje leptina od kontrolne grupe.

Kod insulinske rezistentnosti (otpornosti), insulin ne vrši pravilno svoju funkciju te tako ostavlja telesne ćelije gladnim a nivo glukoze i insulina značajno povišenim.
Hronično povišen nivo insulina (hiperinsulinemija) vodi ka mnogim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost i metabolički sindrom (grupa simptoma: povišen krvni pritisak, nivo glukoze u krvi, nivo triglicerida i lošeg holesterola a smanjen nivo dobrog holesterola u krvi, kao i izražena abdominalna gojaznost).

Prejedanje, naročito višestruko preradjenim ugljenim hidratima i brzom hranom, dovodi do otpornosti telesnih ćelija na insulin, tako povećavajući njegov nivo u krvi.

Uz sledeće savete normalizujte nivo insulina u krvi i poboljšajte njegovu osetljivost:

• Smanjite na najmanju moguću meru proste šećere: velika količina rafinisanog šećera, kao i fruktoze pospešuje insulinsku rezistenciju i podiže nivo insulina u krvi.
• Ograničite unos ugljenih hidrata: ishrana sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, može trenutno da spusti nivo insulina u krvi.
• Pojačajte unos proteina: kratkoročno, proteini podižu nivo insulina, medjutim na duže staze smanjuju insulinsku otpornost a potpomažu i smanjenje masnih naslaga na stomaku.
• Ubacite “zdrave masti” u ishranu: Omega-3 masne kiseline koje se nalaze masnoj ribi (losos, skuša, pastrmka, inćuni, sardine, tuna) mogu potpomoći smanjenje nivoa insulina u krvi na prazan stomak.
• Redovno vežbajte:studija je pokazala da gojazna osoba koja rekreativno brzo hoda ili trči, nakon 14 nedelja može značajno poboljšati insulinsku osetljivost.
• Unosite dovoljne količine magnezijuma:osobe sa insulinskom rezistencijom često ne unose dovoljnu količinu magnezijuma u organizam. Namirnice bogate magnezijumom su zeleno lisnato povrće, semenke, orašasto voće, mahunarke i integralne žitarice.
• Pijte zeleni čaj:redovna upotreba zelenog čaja može dovesti do smanjenja nivoa glukoze i insulina u krvi.